Istorija ragbija
Ragbi je danas globalni sport koji se neprestano razvija na svim nivoima i u zvaničnim takmičenjima širom sveta učestvuje čak 101 zemlja. Pogledajte zvaničnu IRB listu.
Svetski ragbi kup zvanično je treći najgledaniji sportski događaj posle Olimpijskih igara i SP u fudbalu, a poslednji Svetski ragbi kup održan na Novom Zelandu oborio je sve rekorde gledanosti i zarade. Početak ragbija vremenski se vezuje za jesen daleke 1823. godine, kada je Vilijаm Beb Elis za vreme sportskih aktivnosti, u jednoj igri sa loptom, uzeo loptu u svoje ruke i potrčao ka protivničkoj liniji poentiranja. Sve se to po legendi desilo u gradu Rugby, regija Warwick u Srednjoj Engleskoj, po kome igra dobija ime. U čast pokretača sporta do 1987. godine, održavalo se takmičenje za Webb Ellis Kup, a od te godine naziv je promenjen u Svetski ragbi kup. Prvenstva se održavaju svake četiri godine od 1987. godine. Naredni Svetski ragbi kup 2015 se održava u Engleskoj i očekuje se da će to biti jedna od najvećih sportskih manifestacija u istoriji sporta.
Prvi ragbi savez - udruženje klubova osnovano je 1871. u Londonu i obuhvatao je 21 klub iz Engleske od kojih većina i danas postoji, a iste godine je odigrana i prva međunarodna utakmica u Edinburgu između Škotske i Engleske.
Jedno od najpoznatijih ragbi takmičenja sadašnji kup 6 Nacija inicijalno je krenuo kao kup 4 nacije (Engleska, Škotska, Irska i Vels) da bi joj se 1910. pridružila Francuska, a 2000. godine Italija.
Na južnoj hemisferi, gde se po mnogima igra najbolji ragbi na svetu, od 1996. godine se igra Kup tri nacije kao međunarodno ragbi takmičenje između Australije, Novog Zelanda i Južnoafričke Republike. Poslednjih godina ovom takmičenju priključila se i Argentina.
Na klubskom nivou u Evropi se održava takmičenje poput Lige šampiona u fudbalu koje se zove Heineken Kup, dok se na južnoj hemisferi organizuje Super XV, kao najjače klubsko takmičenje timova iz Australije, Novog Zelanda i Južne Afrike.
Ragbi je u programu Olimpijskih igara bio u Parizu 1900., Londonu 1908., Antverpenu 1920. i ponovo Parizu 1924. godine, a nakon toga je ukinut zbog dužine trаjаnjа Olimpijskih igаrа. Zanimljiva je činjenica da je pokretаč modernog Olimpizmа, Bаron Pijer de Kuberten bio istаknuti rаgbi sudijа koji je sudio prvo finаle Frаncuskog prvenstvа 1892. godine. Rаgbi se ponovo vrаćа nа Olimpijske igre 2016. godine u Brazilu kаo redovаn olimpijski sport i to u popularnom ragbiju sedam.
Prvi susret ljudi iz Srbije sa ragbijem
Prvi pisani trag o Srbima koji su igrali ragbi doseže do I svetskog rata. Dok je u celoj Evropi besneo rat, Srpski Potporni Fond je uz pomoć Vlade Kraljevine Srbije doneo odluku da jedan broj dece koja se zajedno sa Srpskom Vojskom preko Albanije došla u Grčku, pošalje na oporavak i školovanje u Veliku Britaniju i Francusku. Tako je prva grupa od 10-toro Srpske dece, već u junu mesecu 1916. godine došlo sa Krfa u Edinburg (Škotska). Smešteni su u Džordž Heriot školu koja im je bila dom u naredne tri godine. Ukupno ih je u školi Džordž Heriots bilo 25. Ova grupa mladih ljudi odmah je postala omiljena u Edimburgu, a vrlo brzo po dolasku oni se upoznaju sa ragbijem i počinju da ga treniraju.Pokazalo se da su vrlo talentovani tako da su skoro svi igrali za školske ekipe. Najbolji je bio Toma Tomić iz Leskovca koji je izborio mesto u prvoj školskoj ekipi.
Upravo su ovi momci 11. aprila 1918. godine u Edinburgu pred 10.000 gledalaca odigrali prvu međunarodnu utakmicu pod imenom Srbija protiv selekcije Britanskih dominiona. Ostvarena je i prva pobeda od 8:3.
O tim danima 35 godina kasnije pisaće Živko M. Ilić, jedan od učesnika te utakmice u listu Sport 1953. godine.
"Ragbi je gotovo nepoznat sport u našoj zemlji. Zbog toga se odomaćilo mišljenje da je to surova opasna i vratolomna igra. Koliko je ovo pogrešno uvideće se onda kada na našim igralištima počene da se igra ova brza, poletna i dinamična igra.
U Srbiji ima izvestan broj ljudi koji se sećaju ragbi utakmica kao nečeg najlepšeg iz svoje mladosti. To je ona generacija koju je Prvi Svetski Rat zatekao kao dečake. Oni su sa Srpskom vojskom prešli Albaniju i sa Krfa upućeni u savezničke zemlje, Francusku i Veliku Britaniju na školovanje. Iznureni i izgladneli došli su u potpuno novu sredinu gde je trebalo da se oporave. Uskoro su oni u manjim grupama raspoređeni po raznim gradovima.
Dalje je Ilić pisao: Mene je sa još 24 dečaka „Srpski potporni fond“ uputio u Edinburg u staru „George Heriots school“. Tamo su nas već prvih dana izveli na sportsko igralište. Nijedan od nas do tada nije ni dotakao loptu i mi smo se stidljivo ustručavali da se uključimo u grupe koje su trenirale tada najpopularniji sport u Britaniji, ragbi. Međutim, već posle prvih treninga postali smo najrevnosniji i najtačniji. Profesor Hardi je imao muke sa nama jer nije mogao da nas otera sa igrališta.
Nešto docnije pročitali smo u školskom časopisu dobrodošlicu u kojoj je pred ostalog pisalo da škola dobija u nama nov materijal za igrače ragbija i da se u lepo razvijene i snažne dečake iz Srbije polažu velike nade. Docnije mi smo ih zaista opravdali. Profesor Hardi nas je odmah rasporedio po timovima. Jedan Leskovčanin Toma Tomić, uzet je odmah u prvi tim škole, a za njim i Danilo Pavlović i Dimitrije Dulkanović. Kroz celu ragbi sezonu, svake subote sportski listovi beležili su imena Srpskih igrača koji su u skoro svakoj utakmici davali „skorove“ i donosili pobedu svome timu. Za kratko vreme postali smo poznati u Edinburgu, Glazgovu i ostalim gradovima Škotske.
Kada su savladali osnove ragbija, Srpski dečaci su formirali svoj tim. O tome Ilić piše: Pored toga što smo igrali u školskim timovima, mi smo osnovali i naš nacionalni tim. Od nas 25 izabralo se za ovu ekipu 15 najboljih. želeli smo da oprobamo svoje sposobnosti kao celina. Bilo je slabih mesta zbog različitih uzrasta, ali izvojevali smo nekoliko lepih pobeda.
Organizatori međuškolskih ragbi utamica za prvenstvo Škotske na kraju sezone uneli su u program utakmicu Srbija protiv Dominiona. Ona se odigrala 11. aprila 1918. godine. Ovakve utakmice igrale su se po sistemu „Seven Sajd“ (po sedmorica). To znači sedam najboljih od petnaest igrača prvog tima. Ovakav način igre iziskuje krajnju izdržljivost snagu i brzinu. Naš trener Hardi saopštio nam je novost o ovoj utakmici na mesec dana pre i odmah je počeo da nas trenira.
Naši protivnici bili su igrači iz raznih škola koji su došli u Edinburg iz Britanskih dominiona. Znali smo da ih ima mnogo više od nas, da je izbor daleko veći i zato smo usrdno trenirali. Dobili smo nove dresove, crvene majce, plave gaćice i bele čarape na kojima je opet bila naša trobojka.
O samoj utakmici Ilić kaže da je bilo prisutno 50.000 gledalaca, mada Škotski izvori govore o 10.000 gledalaca. Dalje opisuje atmosferu: Naša utakmica bila je na programu tek četvrta po redu. Bili smo pomalo nervozni. Kada je dat znak za izlazak pošli smo iz svlačionice uzbuđeni sa svojim trenerom Hardijem. Prišao nam je Toma Tomić koji nije bio u našoj ekipi jer je igrao za reprezentaciju škole i rekao nam je: „Ne zaboravite da danas igrate za otadžbinu“.
Na terenu smo videli da su naši protivnici veći i snažniji. Među njima su se nalazili jedan Južnoafrikanac, jedan Zelanđanin, dva Kanađanina i tri Indusa. Kada je počela igra videlo se da je protivnik daleko bolji nego što smo mislili. Međutim, mi smo igrali kao jedan. Dodavali smo bez oklevanja i bili neumorni. Pobedili smo sa 8:3. To je bila prva utakmica na tlu Velike Britanije u kojoj je Srpska omladina reprezentovala svoju daleku porobljenu domovinu i izvojevala pobedu."
Pravila
Ragbi se igra na terenu dimenzija: 100m dužine i 70m širine. Gol u ragbiju je oblika slova «H». Postoje dve glavne verzije ragbija: ragbi XV i ragbi VII.
Osnovno pravilo je da se lopta ne sme bacati unapred. Cilj igre je preneti i spustiti loptu u protivnički gol prostor - esej. Za to se dobija 5 poena, a zatim se šutira pretvaranje za dodatnih 2 poena. U slučaju prekršaja sudija može da dosudi kazneni udarac nakon kog ekipa koja nije skrivila prekršaj može šutirati na stative i osvojiti 3 poena. U ragbiju postoje segmenti kolektivne borbe za loptu kao što su: rak (zaustavljeni igrač i lopta su na zemlji) i mol (zaustavljeni igrač ostaje na nogama). Obe formacije su tehnički veoma zahtevne i za njihovo pravilno izvođenje potrebna je velika uigranost jer postoji niz sudijskih pravila koji prate rak i mol.
Ragbi utakmica se igra 80 minuta pod vođstvom glavnog i dvoje linijskih sudija. Igrači su podeljeni na igrače skrama i linije od kojih je igrača skrama 8, a linije 7.
Igrači skrama su podeljeni u tri linije jedni iza drugih:
prva linija: 1. Levi stub 2. Taloner 3. Desni stub;
druga linija: 4. Levi skakač 5. Desni skakač;
treća linija: 6. Levi krilni 7. Desni krilni 8. Čep.
Pozicije u liniji:
9. Demi 10. Otvarač 11. Levo krilo 12. Prvi centar 13. Drugi centar 14. Desno krilo 15. Arijer
Više o pravilima možete pronaći ovde.
